Da moram da dam DA/NE odgovor na pitanje da li su foto-montaže česta stvar u našem izveštavanju iskreno ne bih znao šta da odgovorim. Jer kada je dosta? Gde počinje previše?
Ipak, jedan prilično drastičan primer koliko mediji ne prezaju od potpunog falsifikovanja, obradio sam u julu prošle godine za FakeNews Tragač.
Naime, na sajtu portala Espreso, pojavio se tekst propraćen fotografijom Donalda Trampa, Hašima Tačija i Aleksandra Vučića.
Konteksta radi, hoću da vas podsetim da smo u medijima čitali tačno koliko puta se Vučić rukovao sa Trampom (4!), da je za razliku od mnogih koji su sa njim razgovarali samo jednom na nekom susretu, Vučić to činio čak dvaput i da su sa nama, javnošću, deljeni tako neki opskurni detalji o vremenu koje su proveli zajedno, valjda radi simulacije nekakvog uticaja i bliskosti.
E, sada, ako pogledamo fotografiju i ako imamo minut pažnje:
Da se zaključiti sledeće:
- Balans bele i temperatura osvetljenja potpuno su drugačiji, kao i generalno ugao izvora svetla.
- Osim “lebdeće ruke” na fotkama iz osnovne gde grlimo onu drugaricu iz razreda na koju se potajno ložimo, sada imamo i “lebdeću fasciklu” koja prekriva (kasnije će se ispostaviti) čitav visoki bokal neke Briselske limunade. Senke zgodno padaju tako da prikrivaju ivice i formiraju antigravitaciono polje, ako ste ovo gledali 3 umesto 13 sekundi.
- Nivo detalja, kontrasta i jpg kompresije, nazovimo ih za sada “zamućenosti”, potpuno su drugačije na Trampu i ostalim prisutnim akterima. Pogledajte npr. ivice kragne ili to koliko im je oštar pogled (he he).
- Oštrina ivica je dosta pouzdan pokazatelj umetanja elementa na fotografiju. Ova oštrina potpuno je različita za grbače Vučića (Tačija) i Trampa.
- Fotografije Vučića i Trampa na razdaljini kao da su zajedno u liftu nisu bacane kao flajeri iz aviona, nisu bile lepljene na bilborde i nisu puštane na početku Dnevnika.
Posmatrajući sve ovo, trebalo bi da barem posumnjamo u autentičnost fotografije. Ipak ako dodate još jedan minut i upotrebite neki od onlajn alata za pretragu po fotografiji koje sam vam predstavio u jednom od prethodnih tekstova…
Okej, ne Bing! Definitifno ne Bing za ove stvari! 😀
On ima svoje dobre strane – npr, prepoznao vam je osobe sa fotke i dao linkove do njihovih društvenih mreža.
Za ovakve stvari Gugl, Jandeks i Tinaj pretrage rade posao. Gugl i Jandeks će vam najbrže i najefikasnije pronaći originalnu fotku:
Ali, Tinaj rezultati vam mogu biti i zabavni, jer možete da poredite vašu unetu fotku i rezultate koje vam ponudi
Za to što sam imao vremena da vam napišem tekst i napravim vizuelna pomagala u kojima ste (nadam se) uživali, zaslužni su moji Patroni. Patroni često imaju raniji pristup sadržaju, kao i pristup nekim dodatnim materijalima i privilegijama. Za samo 1$ (ili više) mesečno, i vi im se možete pridružiti. Održavanje sajta, a i održavanje mene, nažalost košta. Hvala im, a hvala i vama što ćete podeliti ovaj sadržaj. 😉
Lazar
P.S. E, da! Ništa ovo ne bi bilo mnogo kritično da je…
potpisano kao "Ilustracija" i da je jasno naznačeno da je u pitanju foto-manipulacija, umesto što su potpisali agenciju Profimedija i portparolku za integracije Evropske komisije Maju Kocijančić, kao autore fotografije. Taj momenat čini sve ovo krajnje spornim i neetičnim, ne samo u teoriji. Dodatno, ako Espreso ovaj tekst i obriše, u šta iskreno sumnjam, jednim klikom sačuvao sam ga za 'vjek i vjekov' u web cache arhivi. Klikom na link kopajte sami ili sačekajte neki moj naredni tekst u kojem objašnjavam kako se to najjednostavnije radi.
Bravo!