Kako pronaći akcionarska društva? Pretraga CRHOV

U jednom od prethodnih tekstova, pokrili smo šta je APR pretraga i kako se koristi. Ako tražite neko pravno lice, a iz nekog razloga ne uspevate da ga nađete u pretrazi APR, svi su izgledi da je u pitanju akcionarsko društvo.

Akcionarsko društvo je oblik poslovanja koji odlikuje podeljeno (akcijsko ili deoničarsko) vlasništvo nad osnovnim kapitalom i podeljeno pravo odlučivanja srazmerno udelu vlasništva. Evidenciju a.d. u Republici Srbiji vodi CRHOV. CRHOV je Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti. Sajt je užasno zastareo i nepregledan i ako ne znate šta tražite, zaista je dosta teško pronaći gde se nalazi CRHOV pretraga akcionara koja je nama potrebna.

Primer pretrage akcionara CRHOV

Pretraga akcionara CRHOV

 

Uprkos tome što je sajt strahovito ružan, pretraga je izuzetno jednostavna. Pretraživati možete preko naziva akcionarskog društva (naziva izdavaoca) ili preko matičnog broja. Ja preporučujem pretragu preko matičnog broja, kako tada zasigurno nemate nikakve dileme da je u pitanju baš ono akcionarsko društvo koje tražite i izbegavate bilo kakvu zabunu sa a.d. sličnog imena.

Vlasnički udeo Politika a.d.

Rezultati pretrage akcionarskog društva

 

Na primeru rezultata pretrage Politika a.d. prvo vidimo vlasnički udeo pravnih i fizičkih lica.

A u nastavku vidimo i strukturu (domaća i strana pravna i fizička lica), kao i spisak do 10 najvećih akcionara.

Konkretni akcionari i njihov udeo

Rezultati pretrage Politika a.d. – akcionari i udeo

 

Na konkretnom primeru a.d. Politika vidimo da prvih 8 akcionara, sa udelom u vlasništvu od bar 85% čine Republika, Grad Beograd, Javno preduzeće i Akcionarski fond a.d. Beograd kojim upravlja Ministarstvo privrede.

Ovo ne bi bilo mnogo sporno da Zakon o javnom informisanju i medijima nije predvideo i propisao da republika, pokrajina i grad, tj. jedinice lokalne samouprave ne mogu ni neposredno ni posredno (npr. preko javnih preduzeća) biti vlasnici, osnivači ili (većinski) finansijeri medija (izuzev po konkursima).

Članovi Zakona o javnom informisanju i medijima

Pomenuti Zakon o javnom informisanju i medijima u dva svoja člana definiše izlazak države iz vlasništva u medijima.

Član

član 142. Zakona o javnom informisanju i medijima

član 143. Zakona o javnom informisanju i medijima

član 143. Zakona o javnom informisanju i medijima

Ovo se iz nekog razloga toleriše Politici, Večernjim novostima i na vrlo specifičan način i pokojnom Tanjugu za koji je to mnogo zapetljanije objasniti. Vidi link.

 

Sve u svemu, tako funkcioniše pretraga akcionara Centralnog registra za hartije od vrednosti.

Pišite ako vas još nešto zanima

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *